Romi to Romi: ROMI NAŠI SUGRAĐANI: ROMI NAŠ I SUGRA Đ ANI Rasa ili kultura? Slu š am emisiju na romskom jeziku prvog programa Radio Beograda. Nekad ima š ta da se č uje i ...
Budimo bolji nego sto jesmo
петак, 28. октобар 2011.
уторак, 25. октобар 2011.
понедељак, 24. октобар 2011.
ROMI NAŠI SUGRAĐANI
ROMI NAŠI SUGRAĐANI
Rasa ili kultura?
Slušam emisiju na romskom jeziku prvog programa Radio Beograda. Nekad ima šta da se čuje i sazna o Romima, a ponekad slušam zato što moram, ustvari moj radio je otvoren od ranog jutra do ponoći, pa večernju romsku emisiju slušam zato što je tu svako veče i često i neslušam, osim kad me privuče neka vest ili informacija. Znam napamet šlagvort u kojem neki lep bariton kaže - mi ne živimo u domu za vešanje, nismo skupljači perja, mi smo Romi, vaši sugradjani - i baš ta izjava, ili odgovor na pitanje ko su Romi, privlači moju pažnju. Ako slušaoci Radio Beograda slušaju ovu emisiju mogli bi da kažu - ako niste skupljači perja, starog gvožđa, ako ne kopate po kontejnerima, ne živite u ciganskim nehigijenskim bednim naseljima, onda niste Romi!
Mi Rome ne prepoznajemo ako lepo govore, kao svi načitani ljudi, ako su pristojno odeveni, ako odlaze na posao svako jutro i posle posla sedaju za sto na kojem je
serviran topao ručak. Kako bi mogli da znamo da je neko Rom ako ne prosi, nema
traljavu odeću i prljave ruke? Kako, reci nam gospodine sa tim lepim baritonom!
Ustvari, možda je ovaj bariton hteo da kaže da pored siromašnih i prljavih Roma
postoje i fini, načitani, salonski vaspitani i bogati Romi i da baš takvi Romi stvaraju ovaj program na romskom jeziku. I da je taj program namenjen samo takvim Romima, tom jednom sloju romskog naroda, jer oni drugi i treći ne slušaju radio. U to vreme traže po kontejnerima hranu za svoje svinjče, a usput nađu i dobro upakovanu pitu od bundeve koju je neka bogata, sa dobrom dušom, domaćica spakovala za njihovo dete.
Da, videla sam jednog popodneva čoveka kako žuri ka kontejneru sa upakovanim
starim hlebom. Žurio je da stigne pre nego što stara Ciganka ode u drugi kontejner, žurio je da joj preda hleb, da ne poprimi smrdljivi miris kontejnera. I predao joj je, oslovio je imenom i ona mu zahvalila nazivajući ga gospodine Petrovic.U toj kratkoj komunikaciji osetilo se uzajamno poštovanje, ni malo ponižavanja ili
odbojnosti. Jos nešto privuklo je moju pažnju - Na radio FOKUSU javio se slušalac sa sledećom izjavom: "I konduktere su kupili da glasaju za njih (citat je naveden po sećanju, smisao je uhvaćen sa nešto drugačijim rečnikom).
Neki dan na stanici Đeram kondukter je izbacio
iz gradskog autobusa grupu naše dece jer nisu kupili kartu. Potom je ušla Ciganka sa čoporom prljave dece i naravno bez karata. Kondukter ih nije izbacio. Kaže to su maloletna deca. A šta su naša deca, ona nemaju ista prava kao ciganska?" Mislim ja, a da su bila umivena, sa najkama na nogama i slušalicama u ušima niko ne bi primetio da su Cigančići, niti da su glasači na predstojećim izborima. A da su ta uprljana dečica bila deca neke siromašne srpske porodice da li bi ih kondukter propustio bez karte ( jer i oni su budući glasači)?
Šta sam ustvari htela da kažem celim ovim tekstom?
Pa to da biti Rom pre svega znači kulturu a ne rasu, jer prepoznajemo ih samo ako upražnjavaju tradicionalne
romske običaje ( koji se nikako ne uklapaju u današnju
kulturu bezosećajne tehnologije, kao ni tradicija Inka ili
starih Slavena), njihov arhaičan jezik i ako su do gole
kože siromašni. A to je, složićete se, kultura a ne rasa.
Rasa ili kultura?
Slušam emisiju na romskom jeziku prvog programa Radio Beograda. Nekad ima šta da se čuje i sazna o Romima, a ponekad slušam zato što moram, ustvari moj radio je otvoren od ranog jutra do ponoći, pa večernju romsku emisiju slušam zato što je tu svako veče i često i neslušam, osim kad me privuče neka vest ili informacija. Znam napamet šlagvort u kojem neki lep bariton kaže - mi ne živimo u domu za vešanje, nismo skupljači perja, mi smo Romi, vaši sugradjani - i baš ta izjava, ili odgovor na pitanje ko su Romi, privlači moju pažnju. Ako slušaoci Radio Beograda slušaju ovu emisiju mogli bi da kažu - ako niste skupljači perja, starog gvožđa, ako ne kopate po kontejnerima, ne živite u ciganskim nehigijenskim bednim naseljima, onda niste Romi!
Mi Rome ne prepoznajemo ako lepo govore, kao svi načitani ljudi, ako su pristojno odeveni, ako odlaze na posao svako jutro i posle posla sedaju za sto na kojem je
serviran topao ručak. Kako bi mogli da znamo da je neko Rom ako ne prosi, nema
traljavu odeću i prljave ruke? Kako, reci nam gospodine sa tim lepim baritonom!
Ustvari, možda je ovaj bariton hteo da kaže da pored siromašnih i prljavih Roma
postoje i fini, načitani, salonski vaspitani i bogati Romi i da baš takvi Romi stvaraju ovaj program na romskom jeziku. I da je taj program namenjen samo takvim Romima, tom jednom sloju romskog naroda, jer oni drugi i treći ne slušaju radio. U to vreme traže po kontejnerima hranu za svoje svinjče, a usput nađu i dobro upakovanu pitu od bundeve koju je neka bogata, sa dobrom dušom, domaćica spakovala za njihovo dete.
Da, videla sam jednog popodneva čoveka kako žuri ka kontejneru sa upakovanim
starim hlebom. Žurio je da stigne pre nego što stara Ciganka ode u drugi kontejner, žurio je da joj preda hleb, da ne poprimi smrdljivi miris kontejnera. I predao joj je, oslovio je imenom i ona mu zahvalila nazivajući ga gospodine Petrovic.U toj kratkoj komunikaciji osetilo se uzajamno poštovanje, ni malo ponižavanja ili
odbojnosti. Jos nešto privuklo je moju pažnju - Na radio FOKUSU javio se slušalac sa sledećom izjavom: "I konduktere su kupili da glasaju za njih (citat je naveden po sećanju, smisao je uhvaćen sa nešto drugačijim rečnikom).
Neki dan na stanici Đeram kondukter je izbacio
iz gradskog autobusa grupu naše dece jer nisu kupili kartu. Potom je ušla Ciganka sa čoporom prljave dece i naravno bez karata. Kondukter ih nije izbacio. Kaže to su maloletna deca. A šta su naša deca, ona nemaju ista prava kao ciganska?" Mislim ja, a da su bila umivena, sa najkama na nogama i slušalicama u ušima niko ne bi primetio da su Cigančići, niti da su glasači na predstojećim izborima. A da su ta uprljana dečica bila deca neke siromašne srpske porodice da li bi ih kondukter propustio bez karte ( jer i oni su budući glasači)?
Šta sam ustvari htela da kažem celim ovim tekstom?
Pa to da biti Rom pre svega znači kulturu a ne rasu, jer prepoznajemo ih samo ako upražnjavaju tradicionalne
romske običaje ( koji se nikako ne uklapaju u današnju
kulturu bezosećajne tehnologije, kao ni tradicija Inka ili
starih Slavena), njihov arhaičan jezik i ako su do gole
kože siromašni. A to je, složićete se, kultura a ne rasa.
Пријавите се на:
Коментари (Atom)