Romi to Romi: ROMI NAŠI SUGRAĐANI: ROMI NAŠ I SUGRA Đ ANI Rasa ili kultura? Slu š am emisiju na romskom jeziku prvog programa Radio Beograda. Nekad ima š ta da se č uje i ...
Budimo bolji nego sto jesmo
петак, 28. октобар 2011.
уторак, 25. октобар 2011.
понедељак, 24. октобар 2011.
ROMI NAŠI SUGRAĐANI
ROMI NAŠI SUGRAĐANI
Rasa ili kultura?
Slušam emisiju na romskom jeziku prvog programa Radio Beograda. Nekad ima šta da se čuje i sazna o Romima, a ponekad slušam zato što moram, ustvari moj radio je otvoren od ranog jutra do ponoći, pa večernju romsku emisiju slušam zato što je tu svako veče i često i neslušam, osim kad me privuče neka vest ili informacija. Znam napamet šlagvort u kojem neki lep bariton kaže - mi ne živimo u domu za vešanje, nismo skupljači perja, mi smo Romi, vaši sugradjani - i baš ta izjava, ili odgovor na pitanje ko su Romi, privlači moju pažnju. Ako slušaoci Radio Beograda slušaju ovu emisiju mogli bi da kažu - ako niste skupljači perja, starog gvožđa, ako ne kopate po kontejnerima, ne živite u ciganskim nehigijenskim bednim naseljima, onda niste Romi!
Mi Rome ne prepoznajemo ako lepo govore, kao svi načitani ljudi, ako su pristojno odeveni, ako odlaze na posao svako jutro i posle posla sedaju za sto na kojem je
serviran topao ručak. Kako bi mogli da znamo da je neko Rom ako ne prosi, nema
traljavu odeću i prljave ruke? Kako, reci nam gospodine sa tim lepim baritonom!
Ustvari, možda je ovaj bariton hteo da kaže da pored siromašnih i prljavih Roma
postoje i fini, načitani, salonski vaspitani i bogati Romi i da baš takvi Romi stvaraju ovaj program na romskom jeziku. I da je taj program namenjen samo takvim Romima, tom jednom sloju romskog naroda, jer oni drugi i treći ne slušaju radio. U to vreme traže po kontejnerima hranu za svoje svinjče, a usput nađu i dobro upakovanu pitu od bundeve koju je neka bogata, sa dobrom dušom, domaćica spakovala za njihovo dete.
Da, videla sam jednog popodneva čoveka kako žuri ka kontejneru sa upakovanim
starim hlebom. Žurio je da stigne pre nego što stara Ciganka ode u drugi kontejner, žurio je da joj preda hleb, da ne poprimi smrdljivi miris kontejnera. I predao joj je, oslovio je imenom i ona mu zahvalila nazivajući ga gospodine Petrovic.U toj kratkoj komunikaciji osetilo se uzajamno poštovanje, ni malo ponižavanja ili
odbojnosti. Jos nešto privuklo je moju pažnju - Na radio FOKUSU javio se slušalac sa sledećom izjavom: "I konduktere su kupili da glasaju za njih (citat je naveden po sećanju, smisao je uhvaćen sa nešto drugačijim rečnikom).
Neki dan na stanici Đeram kondukter je izbacio
iz gradskog autobusa grupu naše dece jer nisu kupili kartu. Potom je ušla Ciganka sa čoporom prljave dece i naravno bez karata. Kondukter ih nije izbacio. Kaže to su maloletna deca. A šta su naša deca, ona nemaju ista prava kao ciganska?" Mislim ja, a da su bila umivena, sa najkama na nogama i slušalicama u ušima niko ne bi primetio da su Cigančići, niti da su glasači na predstojećim izborima. A da su ta uprljana dečica bila deca neke siromašne srpske porodice da li bi ih kondukter propustio bez karte ( jer i oni su budući glasači)?
Šta sam ustvari htela da kažem celim ovim tekstom?
Pa to da biti Rom pre svega znači kulturu a ne rasu, jer prepoznajemo ih samo ako upražnjavaju tradicionalne
romske običaje ( koji se nikako ne uklapaju u današnju
kulturu bezosećajne tehnologije, kao ni tradicija Inka ili
starih Slavena), njihov arhaičan jezik i ako su do gole
kože siromašni. A to je, složićete se, kultura a ne rasa.
Rasa ili kultura?
Slušam emisiju na romskom jeziku prvog programa Radio Beograda. Nekad ima šta da se čuje i sazna o Romima, a ponekad slušam zato što moram, ustvari moj radio je otvoren od ranog jutra do ponoći, pa večernju romsku emisiju slušam zato što je tu svako veče i često i neslušam, osim kad me privuče neka vest ili informacija. Znam napamet šlagvort u kojem neki lep bariton kaže - mi ne živimo u domu za vešanje, nismo skupljači perja, mi smo Romi, vaši sugradjani - i baš ta izjava, ili odgovor na pitanje ko su Romi, privlači moju pažnju. Ako slušaoci Radio Beograda slušaju ovu emisiju mogli bi da kažu - ako niste skupljači perja, starog gvožđa, ako ne kopate po kontejnerima, ne živite u ciganskim nehigijenskim bednim naseljima, onda niste Romi!
Mi Rome ne prepoznajemo ako lepo govore, kao svi načitani ljudi, ako su pristojno odeveni, ako odlaze na posao svako jutro i posle posla sedaju za sto na kojem je
serviran topao ručak. Kako bi mogli da znamo da je neko Rom ako ne prosi, nema
traljavu odeću i prljave ruke? Kako, reci nam gospodine sa tim lepim baritonom!
Ustvari, možda je ovaj bariton hteo da kaže da pored siromašnih i prljavih Roma
postoje i fini, načitani, salonski vaspitani i bogati Romi i da baš takvi Romi stvaraju ovaj program na romskom jeziku. I da je taj program namenjen samo takvim Romima, tom jednom sloju romskog naroda, jer oni drugi i treći ne slušaju radio. U to vreme traže po kontejnerima hranu za svoje svinjče, a usput nađu i dobro upakovanu pitu od bundeve koju je neka bogata, sa dobrom dušom, domaćica spakovala za njihovo dete.
Da, videla sam jednog popodneva čoveka kako žuri ka kontejneru sa upakovanim
starim hlebom. Žurio je da stigne pre nego što stara Ciganka ode u drugi kontejner, žurio je da joj preda hleb, da ne poprimi smrdljivi miris kontejnera. I predao joj je, oslovio je imenom i ona mu zahvalila nazivajući ga gospodine Petrovic.U toj kratkoj komunikaciji osetilo se uzajamno poštovanje, ni malo ponižavanja ili
odbojnosti. Jos nešto privuklo je moju pažnju - Na radio FOKUSU javio se slušalac sa sledećom izjavom: "I konduktere su kupili da glasaju za njih (citat je naveden po sećanju, smisao je uhvaćen sa nešto drugačijim rečnikom).
Neki dan na stanici Đeram kondukter je izbacio
iz gradskog autobusa grupu naše dece jer nisu kupili kartu. Potom je ušla Ciganka sa čoporom prljave dece i naravno bez karata. Kondukter ih nije izbacio. Kaže to su maloletna deca. A šta su naša deca, ona nemaju ista prava kao ciganska?" Mislim ja, a da su bila umivena, sa najkama na nogama i slušalicama u ušima niko ne bi primetio da su Cigančići, niti da su glasači na predstojećim izborima. A da su ta uprljana dečica bila deca neke siromašne srpske porodice da li bi ih kondukter propustio bez karte ( jer i oni su budući glasači)?
Šta sam ustvari htela da kažem celim ovim tekstom?
Pa to da biti Rom pre svega znači kulturu a ne rasu, jer prepoznajemo ih samo ako upražnjavaju tradicionalne
romske običaje ( koji se nikako ne uklapaju u današnju
kulturu bezosećajne tehnologije, kao ni tradicija Inka ili
starih Slavena), njihov arhaičan jezik i ako su do gole
kože siromašni. A to je, složićete se, kultura a ne rasa.
уторак, 23. август 2011.
четвртак, 14. јул 2011.
Od plemena do etnicke grupe
Dragi moji Romi i Romkinje!
Izvinjavam se Svenki Savic sto nisam Romkinje stavila ispred Romi, a to sam namerno ucinila, jer kod romskog naroda (kao ikod vecine Srba) zene nikako ne mogu ici ispred muskaraca. Ako se to u nekom pojedinacnom slucaju i dogodi onda ta Romkinja zenskog roda vise i nije Romkinja. Ona se liferuje u RAJI, sto kod Roma znaci bogati, gospoda sa negativnim predznakom.
No, nisam htela o tome da pisem. Hocu da vam kazem nesto o lancima rasne pripadnosti ili izolovanosti ili rasne ogradjenosti. Iako Marx nije vise popularan u nasim vladajucim ideologijama, procitajte njegovo JEVREJSKO PITANJE u "RANIM RADOVIMA". Znam da to , kao ni ista drugo, ne citaju nasi nepismeni Romi, ali citaju pismeni, oni Romi koji su sada postali romski lideri. Marija Aleksandrovic, na primer.
Slusala sam ju na radio Beogradu u redovnom romskom programu oko 20 sati. Pricala je kako je ona izasla iz siromastva i prevazisla status ponizenosti. Sta mi je prvo palo na pamet slusajuci ponosnu Mariju? Setila sam se mojih dragih prijateljica iz moje mladosti, Zdenke i Mirjane ( generacija rodjena 50-tih, nisu Romkinje), koje su studirale i zavrsile u Rijeci, obe su profesorice matematike, a roditelji su im bili vrlo siromasni. Otac je radio kod obucara, a majka je isla u nadnicu. Kad su njihove vredne kceri upisale fakultet majka se zaposlila na ciglani, nosila je vrece na ledjima, a Zdenkinu i Mirjaninu sobu su izdale ucenicima sa sela. I tako su moje prijateljice zavrsile fakultet u roku, zaposlile se i odmah vratile mamu kuci da ne vuce vrece na ledjima i kupile joj najmoderniji namestaj za celu kucu.
Dakle, siromastvo je siromastvo, a jedan od izlaza iz njega je obrazovanje. To vazi za sve ljude, za sav ljudski rod, za Meksikance, Crnce, Kineze, Srbe, Makedonce, Albance, Indijance, Rome.
Izdignite se iznad rasne i plemenske pripadnosti i radite, razvijajte se kao ljudi. Ako stalno naglasavate rasnu pripadnost i uz to podrsku vlasti u vasim naporima da se izdignete iz siromastva, desice se ( vec se i desava) da navucete zavist i mrznju drugih siromasnih ljudi oko vas. Konkretno Srbi nikada nisu mrzili Rome. Prihvatili su ih kad ih je NDH gurala u Jasenovac. U nekim slavenskim drzavama vrsila se prisilna sterilizacija Romkinja kako se ne bi radjalo previse Roma. U Madjarskoj , kazu, Romi ne znaju svoj maternji jezik, jer su tamosnje vlasti zabranile ( u proslim nedemokratskim vremenima) da upotrebljavaju taj arhaicni jezik. U Srbiji se takve stvari nisu desavale. Ali ako Romi dobiju privilegije koje Srbi ne mogu dobiti, ili im se oduzimaju neka prava da bi Romi dobili nesto, bilo sta, javice se zavist i netrpeljivost.
Zato, Marija kada pricas, ili odgovaras na pitanja, kako si se izdigla iz ponizenosti, digni to na sveopstu ljudsku razinu. To moze postici, pokusati da postigne , svaka zena kao zena bez nacionalnnog predznaka. Evo kako to kaze Bauer u "Jevrejskom pitanju":
U Njemackoj nije nitko politicki emancipiran. Ni mi sami nismo slobodni. Kako da vas oslobodimo? Vi Jevreji ste egoisti ako zahtijevate posebnu emancipaciju za sebe kao Jevreje. Vi biste kao Njemci morali raditi na politickoj emancipaciji Njemacke, kao ljudi na ljudskoj emancipaciji, a poseban nacin vasega ugnjetavanja i ponizenja morali biste osjetiti ne kao izuzetak od pravila, nego, naprotiv, kao potvrdu pravila.
Kad Romi prevazidju romsku i plemensku svest osvojice ljudsku slobodu.
Пријавите се на:
Коментари (Atom)